Novi Zakon o radu, donosi veliki broj izmena i obaveza koje se odnose pre svega na poslodavce. Poslodavac je DUŽAN da nakon potpisivanja ugovora o radu sa radnikom, a najmanje 1 dan pre početka rada da istog prijavi u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Bez obzira ako se radnik i predomisli i ne dođe ugovorenog dana na posao, obaveza poslodavca je prijava!

Usvojeni Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji je objavljen u „Sl. glasnik RS“, br. 113/2017,od 17.decembra 2017. godine, stupa na snagu 25. decembra 2017. godine, donosi sledeće novine:

1. Poslodavac je dužan da na osnovu ugovora o radu ili drugog ugovora o obavljanju poslova podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u roku propisanom zakonom kojim se uređuje Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a najkasnije pre stupanja zaposlenog i drugog radno angažovanog lica na rad.

Za nepoštovanje obaveza prijave u navedenom roku, odnosno propuštanje propisanog roka za podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35. stav 2), izriče se novčana kazna i to u rasponu od 300.000,00 do 1.500.000,00 dinara za poslodavce sa svojstvom pravnog lica, kao i 50.000,00 do 500.000,00 dinara za poslodavca fizičko lice. Takođe i odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno novčanom kaznom u rasponu od 30.000,00 do 80.000,00 dinara.

2. Novim stavom 6. člana 55. Zakona, propisana je obaveza poslodavcima da vode dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih.

U slučaju nepoštovanja ove obaveze poslodavac biti novčano kažnjen i to: od 150.000 do 300.000 dinara poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica može biti novčano kažnjen od 10.000 do 20.000 dinara.

Nova dnevna evidencija o prekovremenom radu predstavlja dodatni dokaz o obavljanju prekovremenog rada kod poslodavca, uz ranije propisane obaveze poslodavca da donese odluku, odnosno rešenje kojim se uvodi prekovremeni rad, a na osnovu čega se utvrđuju zaposleni, poslovi, kao i vreme početka prekovremenog rada.

3. Obaveza dostavljanja upozorenja o otkazu ugovora o radu. Članu 180. Zakona dodat je novi stav 3. koji glasi:

„Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. ovog zakona.“

Nova pravila o dostavljanju koja važe od sada za dostavljanje upozorenja su :

• mora se dostaviti zaposlenom lično,

– u prostorijama poslodavca, odnosno

– na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

• ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi upozorenje lično, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, i u tom slučaju:

– upozorenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.

4. Ovlašćenje za odlučivanje po žalbi na rešenje inspektora rada (član 272. Zakona). Sada je data mogućnost ministru da ovlasti drugo lice za odlučivanje po žalbi, a žalbe se i dalje podnosi ministru.
5. Novi iznosi novčanih kazni za prekršaj – uskraćivanje prava na otpremninu zaposlenom. U skladu sa članom 275. ovaj prekršaj se sankcionisan novčanom kaznom u iznosu od 400.000 do 1.000.000 dinara za poslodavce sa svojstvom pravnog lica, a za preduzetnike od100.000 do 300.000 dinara, dok kazna za odgovorno licu u pravnom licu iznosi od 20.000 do 40.000 dinara.

Članom 158. Zakona, rok za isplatu otpremine zaposlenom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena po osnovu otkaza ugovora o radu jeste pre otkaza ugovora o radu, a članom 185. Zakona predviđeno je da poslodavac isplati sve novčane obaveze prema zaposlenom, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

6. Novi iznosi novčanih kazni za prekršaje iz člana 276. Zakona. Povećani su iznosi novčanih kazni sa 100.000 na 150.000 do 300.000 dinara za poslodavce sa svojstvom pravnog lica, odnosno sa 50.000 na 50.000 do 150.000 dinara za preduzetnika. Takođe kazne su povećane i za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica, sa 10.000 na raspon između 10.000 do 20.000 dinara.

Sada  inspektor rada više nije ovlašćen da poslodavca upozori na postojanje prekršaja već mora pokrenuti prekršajni postupak za prekršaje propisane ovim članom i to:

1) ako ne drži primerak ugovora ili kopije ugovora u skladu sa odredbama ovog zakona (član 35. stav 1);

1a) ako ne vodi dnevnu evidenciju o prekovremenom radu zaposlenih u skladu sa odredbama ovog zakona (član 55. stav 6);

2) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);

3) ako zaposlenom ne odobri korišćenje plaćenog odsustva u skladu sa odredbama ovog zakona (član 77);

4) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 122);

5) (brisana)

6) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (član 189);