Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 8. juna 2018. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je stupio na snagu 9. juna 2018. godine.
Novine treba da prevaziđu određene probleme koji su se javljali prilikom primene ranijih odredbi, a takođe izvršena je harmonizacija sa pravom Evropske unije. Većina odredbi ima odloženu primenu od 1.oktobra 2018. godine, a odredbe koje se tiču preko graničnog pripajanja i spajanja privrednih društava, evropske ekonomske interesna grupacije i evropskih akcionarskih društava se primenjuju od 1.januara 2022. godine Od 9. juna 2018. godine u primeni su odredbe koje se tiču procene vrednosti nenovčanog uloga i određivanja tržišne vrednosti akcija. Pregled najznačajnijih izmena dat je u nastavku:
Kvalifikovani elektronski potpis
U skladu sa konceptom E-Uprave, uvodi se mogućnost da overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovani elektronski potpis, a ako je reč o digitalizovanom dokumentu, kvalifikovani elektronski potpis, odnosno kvalifikovani elektronski pečat lica koje je ovlašćeno za overu. Osnivački akt sačinjen kao elektronski, odnosno digitalizovani dokument, registruje se u elektronskom obliku.
Upotreba pečata
Predviđeno je da se obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima. Dodatno, ukinute su odredbe drugih zakona i propisa, kojima je bila predviđena obaveza upotrebe pečata.
Poslovno ime
Sada se predviđa da je prethodna saglasnost nadležnog organa potrebna ne samo za korišćenje naziva Srbija u poslovnom imenu, već i za izvedenice ovih reči, kao i troslovnu oznaku „SRB“. Uvedena je mogućnost da skraćeno poslovno ime sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja.
Prokura
Predviđeno je da se prokura izdaje odlukom direktora, odbora direktora ili izvršnog odbora, ako internim aktima nije drugačije određeno. Ukinuta je zajednička prokura i predviđena je samo mogućnost ograničenja ovlašćenja prokuriste supotpisom zakonskog zastupnika društva.
Utvrđivanje tržišne vrednosti akcija i hartija od vrednosti
Promenjen je način utvrđivanja tržišne vrednosti akcija, kao i vrednosti hartija od vrednosti i instrumenata tržišta novca, kada iste čine nenovčani ulog. Ista se sada utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci.
Uslov koji je potreban je da je u tom periodu ostvareni obim prometa iznosio najmanje 0,5% njihovog ukupno izdatog broja i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou.
Odobrenje pravnog posla u slučaju postojanja ličnog interesa
Uvodi se odobrenje pravnog posla ili radnje čija vrednost prelazi 10% knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva u slučaju postojanja ličnog interesa. U tom slučaju, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje. Takođe, propisuje se obaveza društva da nakon odobrenja, na svojoj internet stranici ili na internet stranici Agencije za privredne registre objavi detaljno obaveštenje.
Smanjenje osnovnog kapitala u d.o.o.
Osnovni kapital u d.o.o. se može smanjiti samo u tačno određenim slučajevima:
- pokrića gubitaka društva;
- stvaranja ili povećanja rezervi društva za pokrivanje budućih gubitaka ili za povećanje osnovnog kapitala iz neto imovine društva;
- povećanja kapitala usled povlačenja i poništenja udela i raspodele članovima, kao i usled prenosa članu ili trećem licu uz naknadu.
Sopstveni udeli
Razlozi iz kojih društvo može sticati sopstvene udele su suženi. Društvo može sopstveni udeo poništiti, samo u određenim slučajevima, kada je u obavezi da sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala. Ukoliko društvo ne raspolaže sopstvenim udelom raspodelom članovima društva ili prenosom članu društva ili trećem licu uz naknadu u roku od tri godine od dana sticanja, dužno je da sopstveni udeo poništi i sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala.
Vraćanje dodatnih uplata
Propisuje se da je društvo u obavezi da vrati dodatne uplate ne samo sadašnjim članovima društva, već i ranijim članovima društva. Osim toga, omogućava se da se na zahtev člana društva dodatna uplata smatra potpunim ili delimičnim ispunjenjem obaveze uplate upisanog
novčanog uloga. Takođe, u slučaju prenosa udela društvo je u obavezi da dodatne uplate vrati prenosiocu udela, osim ako ugovorom o prenosu udela nije drugačije određeno.
Rok za isplatu dividende
Zakon uvodi novinu u vidu obaveznog roka za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenje odluke o isplati dividende.
Imovina velike vrednosti
Jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra se istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu. U tom slučaju se najveća vrednost pojedinačnog pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti.
Ogranak privrednog društva
Svaki ogranak kako domaćeg tako i stranog privrednog društva obavezno registruje kod Agencije za privredne registre.
U slučaju prestanka privrednog društva u čijem je sastavu ogranak, ogranak ne mora da prestane da postoji. Naime, u slučaju statusne promene osnivača ogranka, postoji mogućnost da se donese odluka, odnosno saglasnost pravnog sledbenika osnivača ogranka o nastavku rada istog. U tom slučaju, ogranak nastavlja da postoji i posluje, uz promenu poslovnog imena.
Odluka o obrazovanju ogranka mora da sadrži i adresu za prijem elektronske pošte. Prilikom registracije osnivanja ogranka moraju se podneti i finansijski izveštaji osnivača.
Predstavništvo privrednog društva
Odluka o obrazovanju predstavništva stranog privrednog društva obavezno sadrži i adresu za prijem elektronske pošte i ta adresa se registruje.
Prekogranično pripajanje i spajanje privrednih društava
Zakonom se uvodi mogućnost prekograničnog pripajanja i spajanja privrednih društava u kojem učestvuju najmanje dva privredna društva, od kojih je jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije i najmanje jedno na teritoriji druge države članice Evropske unije ili Evropskom ekonomskom prostoru.
Evropsko akcionarsko društvo
Zakon predviđa mogućnost osnivanja evropskog akcionarskog društva (Societas Europea) u formi akcionarskog društva, čiji je minimalni osnovni kapital 120.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Evropska ekonomska interesna grupacija
Evropska ekonomska interesna grupacija je pravno lice koje osnivaju najmanje dva privredna društva, preduzetnika, odnosno druga pravna ili fizička lica koja obavljaju poljoprivrednu ili drugu delatnost, od kojih je najmanje jedno registrovano na teritoriji Republike Srbije, a drugo na teritoriji druge države članice Evropske unije ili Evropskom ekonomskom prostoru.
Izvor: KPMG