Javni red i mir u smislu člana 3. stav 1. tačka 1 Zakona o javnom redu i miru

Pitanje očuvanja javnog reda i mira predstavlja jedno od ključnih pitanja za funkcionisanje svake pravno uređene države. Prema članu 3. stav 1. tačka 1 Zakona o javnom redu i miru („Sl. glasnik RS“, br. 6/2016), narušavanjem javnog reda i mira smatra se nasilničko, drsko i bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava spokojstvo građana, izaziva osećaj ugroženosti ili narušava opšta bezbednost. U praksi, ovakva dela su česta tema, naročito kada brani ili zastupa strane u prekršajnim postupcima pred Osnovnim sudom.

Često ističe da pojam „drsko i bezobzirno ponašanje“ obuhvata širi spektar radnji, od glasnog vređanja na javnim mestima, preko izazivanja fizičkih sukoba, pa sve do ometanja javnih skupova. Ključno je da postoji element uznemirenja građana, što svaki iskusan advokat koristi kao osnov za ocenu postojanja ili nepostojanja prekršaja.

U sudskoj praksi, često se navodi da se ova norma primenjuje strogo, ali i da se mora tumačiti u svetlu konkretnih okolnosti. Na primer, sudovi su zauzimali stav da nije svako povišeno toniranje nužno drsko ponašanje, a uloga koju ima advokat jeste da ukaže na sve olakšavajuće okolnosti – naročito ako nema dokaza da je došlo do realnog narušavanja javnog reda i mira.

Nadalje, advokat često naglašava značaj proporcionalnosti kazne, jer član 3. Zakona o javnom redu i miru predviđa i novčane kazne i zatvorske kazne, što zahteva pažljivo pravno tumačenje i odbranu. U situacijama kada građani smatraju da su neopravdano sankcionisani, advokat pokreće žalbene postupke i koristi ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, ističući značaj slobode izražavanja i okupljanja.

Na kraju, jasno je da javni red i mir moraju biti zaštićeni, ali jednako tako i prava građana. U toj ravnoteži prava i obaveza, advokat ima presudnu ulogu u zaštiti prava svojih klijenata i pravilnoj primeni zakona u svakom konkretnom slučaju.